Ko pobedi u pidri, taj je dostojan naslednik svojih predaka, solunskih dobrovoljaca! Pidra je kartaška igra koju su osnivači Lipara, sela u opštini Kula, doneli iz SAD, odakle su na poziv kralja došli da brane otadžbinu u Prvom svetskom ratu. Uoči Velike gospojine, seoske slave, drugu godinu zaredom organizovano je svetsko prvenstvo u pidri, kojom Liparčani čuvaju tradiciju svojih predaka, koji su na plodnoj bačkoj zemlji, dobijenoj od kralja za ratne zasluge, 1921. godine podigli naselje Sokolac, nazvano tako jer su u Americi bili članovi sportske, viteške i patriotske organizacije „Sokoli“. Posle Drugog svetskog rata Sokolac je preimenovan u Lipar.

– Pidra je igra naših pradedova, dedova i očeva, na koju su oni bili jako ponosni. Nije se igrala ni u šta drugo, nego u prestiž i čast, što odražava karakter gorštaka iz Like, Hercegovine, Dalmacije i Korduna, koji su preživeli epopeju iseljavanja u Ameriku i golgotu na Solunskom frontu, sa najdubljim osećajem da su uradili pravu stvar i ubeđenjem da im predstoji dobra budućnost – kaže Dragan Popović, jedan od inicijatora svetskog prvenstva u pidri i tvorac priručnika u kojem su sistematizovana pravila ove kartaške igre.

Popović objašnjava da je reč o pravoj adutskoj igri, ali sa specifičnom kombinatorikom.

– Igra se sa klasičnim špilom od 52 karte, a posebna je u sabiranju poena, od kojih najviše nosi petica, i ona je ta pidra ili pidrou, kako izgovaraju Amerikanci. Igra je vrlo dinamična i puna preokreta, a znanje dominira nad srećom – opisuje Popović.

Pidra se igra isključivo u parovima, a u Liparu je ranije, naglašava Popović, bila opšti kulturni događaj.

– Igralo se po kućama – kod rođaka, komšija i kumova, pa se po selu prepričavalo ko je bio pobednik. Pidru nije mogao da igra svako. Mladi su morali da polože svojevrsnu maturu i zadobiju poverenje starijih da bi mogli da uđu u krug igrača – ističe Popović.

Tradicija igranja pidre se u Liparu održava uprkos internetu i ostalim tehnološkim inovacijama koje okupiraju mlade. Đorđe Popović, takođe jedan od utemeljivača svetskog prvenstva u pidri, kaže da su igrači uglavnom srednjih godina, ali da je sve veće interesovanje i među mlađima. Za ovogodišnje prvenstvo bilo je prijavljeno 16 parova. Pobednici su Željko Lazić i Savo Simanović, koji su u uzbudljivom finalu preuzeli titulu od prošlogodišnjih šampiona, veterana i kumova Radovana Vučinića i Dragomira Dejanovića.

Kod mene u kući pidru su igrali otac i moja dva brata i dve sestre. Ja sam igrao i u Novom Sadu, gde sam radio. Bilo gde da se nađu četvorica Liparčana, zna se da će okrenuti pidru – kaže Vučinić.