Ко победи у пидри, тај је достојан наследник својих предака, солунских добровољаца! Пидра је карташка игра коју су оснивачи Липара, села у општини Кула, донели из САД, одакле су на позив краља дошли да бране отаџбину у Првом светском рату. Уочи Велике госпојине, сеоске славе, другу годину заредом организовано је светско првенство у пидри, којом Липарчани чувају традицију својих предака, који су на плодној бачкој земљи, добијеној од краља за ратне заслуге, 1921. године подигли насеље Соколац, названо тако јер су у Америци били чланови спортске, витешке и патриотске организације „Соколи“. После Другог светског рата Соколац је преименован у Липар.

– Пидра је игра наших прадедова, дедова и очева, на коју су они били јако поносни. Није се играла ни у шта друго, него у престиж и част, што одражава карактер горштака из Лике, Херцеговине, Далмације и Кордуна, који су преживели епопеју исељавања у Америку и голготу на Солунском фронту, са најдубљим осећајем да су урадили праву ствар и убеђењем да им предстоји добра будућност – каже Драган Поповић, један од иницијатора светског првенства у пидри и творац приручника у којем су систематизована правила ове карташке игре.

Поповић објашњава да је реч о правој адутској игри, али са специфичном комбинаториком.

– Игра се са класичним шпилом од 52 карте, а посебна је у сабирању поена, од којих највише носи петица, и она је та пидра или пидроу, како изговарају Американци. Игра је врло динамична и пуна преокрета, а знање доминира над срећом – описује Поповић.

Пидра се игра искључиво у паровима, а у Липару је раније, наглашава Поповић, била општи културни догађај.

– Играло се по кућама – код рођака, комшија и кумова, па се по селу препричавало ко је био победник. Пидру није могао да игра свако. Млади су морали да положе својеврсну матуру и задобију поверење старијих да би могли да уђу у круг играча – истиче Поповић.

Традиција играња пидре се у Липару одржава упркос интернету и осталим технолошким иновацијама које окупирају младе. Ђорђе Поповић, такође један од утемељивача светског првенства у пидри, каже да су играчи углавном средњих година, али да је све веће интересовање и међу млађима. За овогодишње првенство било је пријављено 16 парова. Победници су Жељко Лазић и Саво Симановић, који су у узбудљивом финалу преузели титулу од прошлогодишњих шампиона, ветерана и кумова Радована Вучинића и Драгомира Дејановића.

Код мене у кући пидру су играли отац и моја два брата и две сестре. Ја сам играо и у Новом Саду, где сам радио. Било где да се нађу четворица Липарчана, зна се да ће окренути пидру – каже Вучинић.